Čoka 25.07.2011.

Uvaženo Sveštenstvo, poštovani odbornici, dragi gosti.

Svaki put mi, iznova, pričinjava čast i zadovoljstvo to što mogu da vam se obratim ovim svečanim povodom.

Prilika je da se, svi zajedno, osvrnemo na period koji je protekao između dve Svečane sednice, da podelim sa vama svoje viđenje situacije u kojoj se trenutno nalazimo, neke uspehe ali i poteškoće na koje smo nailazili, i naravno, planove za naredni period.

Za nama je još jedna krizna godina. Godina u kojoj smo na malo stvari mogli da utičemo. Velika stvar je novi most na Tisi između Padeja i Ade (ili između Ade i Padeja, ko kako više voli). To je svakako „otvorilo vrata“ našoj opštini i stvorilo priliku za razvoj, kakvu do sada, nismo imali. Sada je na nama da tu priliku pametno i rekao bih brzo iskoristimo. Nadam se da će Padej, daljom izgradnjom putnih koridora prema Kikindi i Novom Bečeju, od mesta u kome okreću autobusi postati raskrsnica važnih regionalnih puteva.

Nažalost i pored svih naših nastojanja da se ponovo stavi u funkciju malogranični prelaz kod Vrbice, nismo u tome uspeli. Potreba Rumunije da ispuni sve standarde pre ulaska u zonu Šengena, bila je jača od naše i želje opština sa druge strane granice

Posebno sam zadovoljan time što smo, i u kriznim godinama, obezbedili stabilnost opštinskog budžeta. Nismo kreditno zaduženi, a uspevamo, nekako, da na vreme plaćamo sve svoje obaveze. To se kod nas u politici ne smatra baš previše pametnim stavom, ali smo mi prilično mali i siromašni, pa kod nas ne važe sva generalna pravila. Usled nedostatka novca u opštinskoj kasi, okrenuli smo se, pre svega, evropskim fondovima, ali i fondovima na republičkom i pokrajinskom nivou. Kroz implementaciju raznih projekata( gerontodomaćice i negovateljice, poljočuvari, radnici na javnim radovima, učiteljice u produženim boravcima,...), novcem koji nije novac budžeta opštine Čoka, zaposlili smo pedeset ljudi i time postali jedan od većih poslodavaca u opštini. Znam da plate nisu baš velike, ali od nečega mora da se počne.

Vrlo pažljivo i precizno pratimo ciljeve koje smo sebi postavili u Strategiji razvoja opštine. Nekada u tome imamo uspeha, nekada ne. Najviše mi je žao što nismo uspeli da na konkursu prekogranične saradnje dobijemo sredstva za izgradnju Centra za unapređenje proizvodnje hrane. Mislim da nam je u unapređenju poljoprivredne proizvodnje budućnost i siguran sam da od ovog projekta nećemo odustati, bez obzira na sve teškoće. Sa druge strane uspeli smo da kompletiramo dokumentaciju za otpočinjanje komasacije poljoprivrednog zemljišta. Ove godine krećemo trogodišnji projekat komasacije KO Čoka, a svake naredne godine otpočinjemo sa po jednom novom katastarskom opštinom. Osmelili smo se da otpočnemo nešto od čega su svi bežali. Krenuli smo – držite se!

Mnogo smo radili na uspostavljanju novih usluga socijalne zaštite. Tako da smo nastavili sa uslugom Pomoći u kući za starije naše sugrađane/ke, otvorili smo Dnevni centar za decu sa posebnim potrebama, otvorili Help centar za volontiranje mladih i međugeneracijski dijalog, nastavili smo sa produženim boravcima za decu u osnovnim školama,... Po prvi put smo organizovali zajednički nastup privrednika i preduzetnika iz naše opštine na Novosadskom poljoprivrednom sajmu. Pravimo male, ali sigurne korake ka ponovnom uspostavljanju poverenja između privrednika i lokalne samouprave.

Naravno, život ljudi u našoj opštini nije lak. Pogotovo je velik broj ljudi koji su, propašću velikih sistema, ostali bez posla. To se, nažalost, nastavlja i ovih dana. Tako da nedovoljno jaka lokalna privreda i pored stalnog rasta broja zaposlenih, ne može da zaposli sve one koji za poslom imaju potrebe. To je dovelo do toga da smo postali opština koja živi od penzija, plata u državnim organima i socijalnih davanja. Danas u našoj opštini ima oko 3,5 hiljada penzionera, 1,7 hiljada zaposlenih i 1,7 hiljada nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći. Otežavajuće je što u strukturi nezaposlenih, gotovo polovina nema potpunu osnovnu školu.

Pokušavajući da na neki način ovo poboljšamo moramo se okrenuti sa jedne strane našim mladima i pomoći im da se lakše školuju i pronalaze prvi posao. Sa druge strane i najbrojnijima u našoj opštini – penzionerima. Među njima ima mnogih koji još imaju snage, a znanja i iskustva im ne manjka i neki od njih, još uvek, mogu da daju svoj doprinos razvoju celokupne zajednice. Zašto da ne! Sledeća godina je u Evropskoj uniji obeležena kao godina aktivnog starenja!

Onako kako ja gledam na stvari, u budućnosti možemo razmišljati o tri prioritetne oblasti kojima bi trebala da se bavi lokalna samouprava:

Prva je dalji razvoj komunalne infrastrukture. Asfaltiranje ulica i puteva, projektovanje i izgradnja kanalizacije, održavanje uličnih kanala i trotoara, kao i izgradnja i održavanje zgrada domova zdravlja, obdaništa i škola, je nešto što građani sa pravom očekuju od nas.

Druga je naša obaveza da pomognemo, i u narednom periodu, svima onima koji spadaju u ranjive kategorije. Svima do kojih novčana socijalna pomoć ne stiže ili bar ne stiže onako kako je namenjena. Tu pre svega mislim na dalji razvoj socijalnih usluga u zajednici, namenjenih, pre svega mladima, deci sa posebnim potrebama, deci iz socijalno ugroženih porodica, ali i starima kojima je potrebna pomoć oko kućnih poslova.

Treća je oblast pomoć našim privrednicima i poljoprivrednicima da razvijaju svoje poslove i tako zaposle više ljudi. Kao i pomoć nekim novim poslodavcima da investiraju u opštinu Čoka. U prethodnom periodu smo ovo započeli. Napravljen je plan za tehnološki park, sto je maksimum naših nadležnosti i finansijskih mogućnosti. Ali, kao i do sada, trudićemo se da pronađemo model koji će funkcionisati.

Nadam se da će nam novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava pomoći da deo ovih prioriteta ostvarimo već u ovoj ili narednoj godini. Za to nam neće biti dovoljan samo novac. Biće potrebno angažovanje svih koji to mogu i koji žele napredak čitave zajednice. Bilo bi dobro da zaboravimo na vreme u kome se kretalo u posao samo ukoliko je to bilo sasvim sigurno. Danas ako ne krenemo u poslove koji baš i nisu sasvim sigurni, sigurno je da će nas svi drugi preteći i sigurno je da nećemo uspeti!

Iz najnovijeg primera aktivizma naših volontera, možemo se uveriti da je malo boje i starih guma, a mnogo srca i dobre volje, sasvim dovoljno da oplemeni prostor u kome živimo. Lepo je kada sive betonske kugle postanu bubamare ili cvetovi , a jedan zaboravljeni prostor postane mesto za igru dece i druženje roditelja. Nije za sve potreban novac i ne može sve probleme rešiti „neko drugi“. Opština je uvek bila, a i sada je samo jedna zgrada. Predsednik opštine je, ko god i kad god to bio, samo jedan čovek.

Mi smo naša vrata otvorili. Dođite i uključite se!

Želim svim građanima i građankama opštine Čoka srećan Dan opštine, a vama želim da se danas kod nas prijatno osećate!

Hvala!